ELEKTRICNE KOMPONENTE NA VOZILU

Akumulator – baterija

Na slici su prikazani:

1. jedan pol
2. pregrada
3. pegradni zid izmedju clanaka
4. pozitivna elektroda
5. pregrade izmedju + i – elektrode
6. negativna elektroda
7. spojnica elektroda jednakog polariteta
8. cep clanka

 Akumulator – baterija sluzi da prikuplja (akumulira) i sacuva odredjenu kolicinu jednosmerne struje i da je daje potrosacima kada ne radi motor.

Prikljucni polovi akumulatora ( u narodu poznati kao klema) - treba kontrolisati - da uvek bude, siguran kontakt izmedju polova baterije i klema i to na svakih 30000km, a uvek pred zimsku sezonu.

Priključci akumulatora su pravljeni od takvog materijala (legure olova) koji usled isparavanja iz akumulatora i hladnog vremena hoce da oksidiraju. Takva oksidacija sprecava dobar kontakt izmedju pola i prikljucka akumulatora, sto dovodi do niza problema.

  Jedan od problema jeste kada  motor nije u mogucnosti da se pokrene zbog nedovoljne kolicine stuje, odnosno ''praznog" akumulatora. Kvar se ispoljava kada vozac postavi kljuc (u kontakt bravu) za pokretanje motora i pokusa da pokrene motor, tada dolazi samo do stvaranja kontakta izmedju uredjaja - cuje se zvuk releja- i  nista vise, nema pokretanja motora, zvuka elektropokretaca i sl.

Postupak otklanjanja kvara pogledati u delu

SASTAVNI DELOVI BATERIJSKOG PALJENJA

Na slici su prikazani:

• Kontakt brava
• Svecice
• Akumulator (baterija)
• Indukcioni kalem – bobina
• Razvodnik paljenja

Indukcioni kalem - Bobina

Bobina ima zadatak da struju niskog napona 6 ili 12 V pretvori u struju visokog napona od 13-17 hiljada V.

Bobina se sastoji od:

•  tela
•  jezgra
•  primarnog i
•  sekundarnog namotaja

Prolaskom primarne struje oko jezgra stvara se magnetno polje koje indukuje u sekundarnim namotajima struju visokog napona. Struja visokog napona je neophodna za stvaranje varnice na elektrodama svecica.

Razvodnik paljenja

1. Razvodna kapa
2. Razvodna ruka
3. Telo razvodnika

 Razvodnik paljenja ima zadatak da visoki napon koji nastane u indukcionom kalemu (bobini)  razvede na svećice po redosledu paljenja u pojedinim cilindrima.

Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastim vratilom od koga dobija pogon.

  U kapi razvodnika je na vrhu smeštena glavna elektroda oko koje ima onoliko nepokretnih elektroda koliko ima cilindara u motoru. Na vratilu razvodnika je rotor razvodnika koji na vrhu ima elektrodu, razvodnu ruku. Glavna elektroda dobija visoki napon od indukcionog kalema, a razvodna ruka koja pri okretanju klizi po glavnoj elektrodi, dovodi visoki napon redom na nepokretne elektrode, od kojih kablovi visokog napona vode do svećica.

  Budući da se dovođenje visokog napona s kape razvodnika na svećice određuje redosledom paljenja određenog motora, prilikom skidanja kablova visokog napona treba voditi računa da se prilikom ponovne montaže ne pomeša njihov redosled.

Menjanje trenutka paljenja

Sagorevanje u motoru traje jednako dugo bez obzira na broj obrtaja motora.
Tako u praznom hodu nastaje paljenje neposredno pre nego što klip u taktu kompresije dođe u gornju mrtvu tačku, odnosno, radna smeša koja sagoreva ima dovoljno vremena da sagori i potisne klip prema dole.

Ako se povećava broj obrtaja motora, ima sve manje vremena za hod klipa gore i dole, a isto  tako i za sagorevanje. Zato pri većem broju obrtaja, trenutak paljenja treba pomeriti napred, tako  da se smeša zapali malo ranije nego što klip dođe u gornju mrtvu tačku. Na takav nacin će biti dovoljno vremena za sagorevanje radne smese - i kada klip radi brže.

Opisano podešavanje se može izvesti kod vozila koje imaju razvodnik paljenja mnogo lakše i jeftinije, a naravno da to podešavanje treba izvesti majstor u servisu.

Vozila novijeg datuma takodje mogu izvesti izvesna podešavanja, ali to mora uraditi ovlašceni serviseri uz pomoc računara.

Prekidac

Delovi prekidaca :

1. platinska dugmad
2. breg prekidaca
3. prikljucak kondenzatora

Ovako radi prekidač

Na vratilu razvodnika nalazi se breg koji se naslanja na telo prekidača, takodje i prekidač ima breg. Koliko motor ima cilindara – toliko osovinica - vratilo ima i bregova (izbocina).
  Kad se motor okreće, breg prekidača (2) podigne pokretni deo prekidača (čekić) od nepokretnog dela (nakovnja), tada dolazi prekida primarnog strujnog kruga.
Kada se osovinica razvodnika potom okrene – pokretni deo  (čekić) sidje i ponovno nalegne na nepokretni deo (nakovanj) i tako zatvori primarni strujni krug. Na taj se način primarni strujni krug stalno prekida.
  Kad se prekida primarni strujni krug, u primarnom se namotaju (indukcionom kalemu - bobini) za kratko vreme indukuje napon od nekoliko stotina volti. Takav bi napon pri razmicanju kontakata prekidača (platina) prouzrokovao snažno varnicenje između njih, koje bi oštetilo kontakte.
Tako da se zbog gore navedenog mora ugradjivati još jedan elemenat koji se naziva - kondenzator. Kondezator ima ulogu da smanji varničenje izmedju platina tako što će ''višak'' struje da primi u sebe.

  Za pravilan rad prekidača vrlo je važno da bude pravilan razmak između kontakata - platina. Obično je između 0,3 i 0,5 mm.

 Kondenzator 

On omogucava brzo prekidanje strujnog kola, ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u trenuku rastavljanja kontakta prekidaca.
Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF.
 Ukoliko je kondenzator neisparavan  nece funkcionisati baterijsko paljenje primarnog strujnog kola, a time nece biti ni proizvodnje struje visokog napona.

Svećica 

Svećica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice.
Na donjem delu svecice nalazi se navoj, pomocu koga se postavljaju-ugradjuju na motor.
Kroz srediste svecice prolazi centralna elektroda,kroz koju prolazi struja visokog napona, dok bocna elektroda prestavlja drugi pol.

Zazor izmedju ovih elektroda iznosi 0,5-0,6 mm. Postoje svecice sa dugim i kratkim navojem.

 Rad svećica

Da bi motor mogao postići odgovarajuću snagu iskra mora biti dovoljno jaka da pouzdano zapali smešu goriva i vazduha. Zato razmak između elektroda mora biti relativno velik. Međutim, što je veći razmak, to je veći i napon paljenja.
  Svećice automobila obično imaju razmak elektroda 0,4 do 0,8 mm. Razmak treba povremeno pregledati i po potrebi podesiti, jer se elektrode s vremenom troše. Ponekad se između elektroda nakupe ostaci sagorevanja koji premoste razmak između elektroda, tada je iskra vrlo slaba ili se nepojavljuje.

Svećica se sastoji od:

1) navrtka za pravougaonike
2) telo izolatora
3) centralna elektroda
4) bocna elektroda
5) navoj
6) sestougaonik tela

Nepravilan razmak između elektroda, nije jedini uzrok slabog ili neredovnog paljenja. Ogrebotina ili pukotina na izolatoru ili talog od ulja, vode ili čađi na njegovoj površini mogu takođe prouzrokovati gubljenje napona i slabu varnicu.
  Metalna podloska iznad navoja sprečava izlaženje radne smese između glave motora i svećice.
S obzirom na to da su motori različitih osobina, treba upotrebljavati samo one svećice koje za određeni motor propisuje proizvođač vozila.

Kod svecica obratiti paznju na oznake,jer su različite svećice za različite motore, odnosno,treba obratiti paznju na -toplotnu vrednost svećica.

Svećice se dele po svojoj toplotnoj vrednosti, što znači po sposobnosti odvođenja toplote s  centralne elektrode na glavu motora i odatle na sistem za hlađenje. Visoku toplotnu vrednost ima svećica s kratkim izolatorom. U tom slučaju je površina kojom prima toplotu mala i svećica brzo odvodi primljenu toplinu. Takva svećica je za motore dobrih radnih karakteristika.

  Svećica s dugim izolatorom ima nisku toplotnu vrednost. Površina izolatora koja prima toplotu je velika, a predavanje toplote sporo. Takva svećica je prikladna za motore s manjim toplotnim opterećenjima, jer bi se u motorima s velikim toplotnim opterećenjima pregrejala i prouzrokovala samozapaljenje smese.

Dug i kratak navoj svećice

  Navoj s kojim se svećica učvršćuje u glavu motora je različite duzine, što zavisi o debljini glave motora. Nikad se ne smeju svećice s dugim navojem učvrstiti u glavu koja je izrađena za ugrađivanje svećice s kratkim navojem, jer bi onaj deo svećice koji zalazi u prostor za sagorevanje mogao oštetiti klip.
  Svećica s kratkim navojem učvršćena u otvor s dugim navojem bi među ostalim izložila  sagorevanjui deo navojnog otvora, tako da bi kasnije bilo teško učvrstiti odgovarajuću svećicu s dugim navojem.

Sistem za paljenje radne smese – odrzavanje

Svi elementi sistema za paljenje radne smese zahtevaju redovnu negu i kontrolu tokom eksploatacije.

Akumulator – cistimo kleme, dosipamo destilisanu vodu. Uvek se dopunjuje cistom destilisanom vodom!

Razvodnu kapu i ruku – kontrolisemo i po potrebi menjamo.

Platine – podesavamo (zazor, cistimo i menjamo na 10000 km).

Kondenzator – menjamo po potrebi.

Svecice – menjamo na 10000 km ili svake 2.god. ili na 30000km, ili u zavisnosti od motora na 4.god. 60000km ili čak 8.god 120000km.

Vrh/Sredina

Sva prava su zadrzana, zasticena su zakonom o autorskim pravima te sorodnim zakonima. Neovlasceno koriscenje bilo kog dela portala, bez dozvole vlasnika autorskih prava, smatra se krsenjem autorskih prava autora sajta i podložno je tuzbi. Autor sajta ne preuzima nikakvu odgovornost za upotrebu ili krivo tumacenje informacija sadrzanih na ovome mestu. Autor sajta zadrzava pravo izmene, ukidanja (privremenog i trajnog) bilo kojeg sadrzaja ili usluge na portalu bez obaveze prethodne najave. ©