OBILAZENJE

Obilazenje je prolazak vozila pored nekog objekta (kontejner, vozilo, pesak, stena, rupa na kolovozu…i sl.) koji se nalazi na istoj saobracajnoj traci kojom se vozilo krece.

  Obilazenje je opasna radnja u saobracaju i treba je izvoditi samo ako je bezbedna po Vas i druge ucesnike u saobracaju.

    Obilazenje se sme izvoditi (samo ako se ne ugrozavaju ostali ucesnici u saobracaju) i preko pune linije, jer, naravno, necemo cekati da se popravi neispravno vozilo ispred ili dok putari ne uklone stenu sa kolovoza i sl.

  Vozilo - (javnog gradskog prevoza putnika) koje se zaustavilo na stajalistu, da primi putnike, ne  sme se obilaziti preko pune linije, jer se ono nije zaustavilo usled kvara, vec zbog stajalista.
   Takva vozila se smeju obilaziti samo na mestima gde je isprekidana linija i uz povecanu opreznost.

    U pravilima saobracaja pogledati kada ne treba zapocinjati ovu radnju - obilazenje .

Postupak obilazenja podrazumeva sledece:

1)

Vozac uocava prepreku ispred sebe i pre nego sto zapocne radnju obilazenja, mora prici na "dovoljno odstojanje’’  do prepreke.

2)

To  "dovoljno odstojanje’’  podrazumeva da vozilo u sto kracem luku obidje tu prepreku i zavrsi radnju za kratko vreme, a zavisi od:

• brzine kretanja vozila (manje je odstojanje ako se vozilo krece manjom brzinom)
• vidljivosti (noc, magla, dim, kisa i sl.)
• preglednosti (ako je preglednost losa zbog nekog drugog objekta koje se nalazi u blizini, vozilo ce usporiti, prici manjom brzinom, pazljivo proceniti situaciju…)
• stanja kolovoza (klizav, blatnjavi sl.)

Ukoliko vozac procenjuje da treba da usporava, to i cini.

3)

Kada je vozac prisao na ‘’dovoljno odstojanje’’ do prepreke, pre nego sto zapocne radnju mora da zadovolji dva uslova.

    Prvi uslov je da proceni da li mu dolaze vozila u susret, koliko su daleko i kojom brzinom se krecu, jer, ako postoje takva vozila, vozac ne sme zapoceti radnju.

  Vozac ne sme zapocinjati radnju ako vozila koja mu dolaze u susret moraju zbog njega da usporavaju, skrecu ili, sto je najgore, udare u njega.

4)

Nakon prvog uslova, vozac je u obavezi da ispostuje drugi, a on je da proveri situaciju iza vozila i levo od svog vozila pogledima u unutrasnje ogledalo (pogled br.1.), zatim, pogled u bocno ogledalo(br.2.) i na kraju pogled okretanjem glave preko levog ramena (br.3.).

    Na taj nacin vozac se uverava da nema vozila koja su pre njega najavila ili zapocela radnju.

5)

Vozac,  pre nego sto zapocne radnju, najavljuje svoju nameru ukljucivanjem levog pokazivaca pravca.

Zapocinje radnju umerenim okretanjem tocka upravljaca u levu stranu.
   Ukoliko vozilo ne izlazi iz granica svoje saobracajne trake prilikom obilazenja neke prepreke, dovoljno je samo da izvrsi poglede (provere) i bez ukljucenog pokazivaca pravca da se izvede ovu radnju.

Vozc ima pravo da koristi citavu sirinu saobracajne trake od granice do granice, tako da se u tom slucaju ne ukljucuje migavac. Od ovog pravila je izuzet motocikl, kao i kada se vozilo krece putem gde saobracajne trake nisu obelezene, ili su zbog nekog prosirenja velike.

Dosavsi do prepreke, vozac procenjuje da li ima petrebu da ubrzava.
   Vozac koji obilazi  ne moze znati sta se nalazi ispred vozila koje obilazi ili da li ce neko otvoriti vrata na tom vozilu i sl. pa u zavisnosti od situacije odlucuje da li ce ubrzavati ili ne.

Pre nego sto zavrsi radnju, vozac proverava situaciju u bocnom ogledalu i okretanjem glave preko desnog ramena.

   Na taj nacin vozac proverava da li je obisao vozilo (pogledom u ogledalo treba videti deo vozila koje obilazi) i da li moze da se vrati u svoju saobracajnu traku (pogledom preko ramena proverava da li postoji jos neka prepreka).

Vozac zavrsava zapocetu radnju i vraca se u svoju jednu - jedinu saobracajnu traku bez ukljucivanja desnog pokazivaca pravca.
   Ukljucivati pokazivac pravca u ovom slucaju je suvisna radnja, jer svi ocekuju da se vozilo vrati u jedinu saobracajnu traku za taj smer.

Treba praviti razliku, jer kada se vrsi obilazenje tamo gde ima vise saobracajnih traka, vozac ne samo da obilazi vozilo nego pritom vrsi i radnju prestrojavanja, a kada se vozilo prestrojava mora da se najavi radnja ukljucivanjem odgovarajuceg  pokazivac pravca i time pokazati svoju nameru drugim vozacima.

   Tako da se vozac u ovom slucaju ‘’vraca’’ u desnu saobracajnu traku sa ukljucenim desnim pokazivacem pravca.

Vrh