Sistem za kocenje

Zadatak sistema za kočenje je da bezbeno i sigurno možemo da zaustavimo vazilo, kao i da po potrebi smanjimo brzinu kretanja.

U danasnje automobile po pravilu se ugrađuju dve vrste kočnica:

• dobos kočnice
• disk kočnice

 Doboš kočnice (na slici), čija je konstrukcija zaista veoma jednostavna, deluju na takav način da vrše pritisak i stvaraju trenje između pokretnih delova koji su pričvršceni za točak i nepokretnih delova automobila.

Glavni deo doboš kočnice, odakle joj dolazi i ime, jeste okrugla "posuda" od livanog gvožđa (sivog liva) zvana doboš. Doboš je pričvršćen na glavčini točka tako da se s njim zajedno okreće.

 Pritiskanjem obloga (paknova) uz unutrašnjost doboša javlja se trenje među njima, a kako se točak već okreće zajedno s dobošom, ovo trenje usporava okretanje točka, a time i zaustavlja automobil.

 Karakteristika doboš kočnica je njihova zatvorena konstrukcija (sve se odvija unutar doboša) i slabo se provetrava. Zato su doboš kočnice sklone pregrevanju čime opada snaga kočenja. Upravo zato, doboš kočnice proizvođači automobila danas isključivo ugrađuju na zadnjim točkovima slabijih automobila.

Disk kočnice (na slici) , takodje vrše pritisak na pokretni deo koji je pričvršcen za točak i trenjem usporavaju okretanje. Ovde je osnovna razlika u tome što se trenje koje je potrebno za usporavanje okretanja točkova ne ostvaruje pritiskanjem kočionih obloga o unutrašnju površinu doboša, već kočione obloge (pločice) između sebe stiskaju metalni disk. Otuda im i ime disk kočnice.

Prednosti se ogledaju u tome što imaju bolje hladjenje, a samim tim i vecu efikasnost.

U današnje vreme, u jače automobile, ugrađuju disk kočnice na svim točkovima.

Moramo napomenuti da se sila kočenja u automobilu prenosi hidrauličkim putem. Dakle, kada pritisnete papučicu kočnice, pomeri se klip u tzv. glavnom kočionom cilindru. On, pak, pokrene ulje cevima od kojih po jedna vodi do svake kočnice.

Posuda ulja za kocenje, ima skalu min/max za odredjivanje nivoa ulja.
    Nivo kocione tečnosti – kontrolisati,dopuniti na predjenih 60 000km, ili svake druge godine. To treba ciniti jer se u posudi za skladišcenje ulja za kočenje pojavi vlaga koja može ugroziti rad kočnica. Savremenija vozila imaju pokazivace koji pokazuju da je nizak nivo kočione tecnosti i nedozvoljavaju kretanje.

Ukoliko nedostaje kocione tecnosti na instrument-tabli, pali se crvena lampica koja govori da nesto nije u redu sa kocionim sistemom. Da ne bude zabune ista lampica svetli i kada je povucena parkirna kocnica.

   Prednje i zadnje kocnice kontrolisati na 30 000km, dok zamena uloska kocnica ili ciscenje dobosa na svakih 4.god.  ili 60 000km

Pomocna kocnica

Ima zadatak da  ukoliko otkaze radna (nozna) kocnica zaustavi vozilo.

ABS

(Anti-lock Braking System) Ima zadatak da automatski regulise kocione sile na tockovima i sprecava blokiranje tockova pri kocenju. Najefikasniji sistem kocenja je kada tockovi ne blokiraju. Time se skracuje put kocenja i povecava stabilnost i upravljivost vozila. Najpre se koristio na avionima, da bi se izbeglo neugodno pucanje pneumatika prilikom sletanja, mada svoju ograničenu primenu mehanički sistem doživeo je u trkačkim vozilima tokom 60-ih godina prošlog veka.
Nemacka fabrika "Bosch" koja se smatra začetnikom ove ideje, je nakon gotovo pola veka razvoja u svojim pogonima, na tržište 1978. godine, lansirala elektronski sistem (izvorni naziv je Antiblockiersystem) koji je omogućio njegovu široku primenu .

Ukoliko vozac vozila iz nekog razloga bude prinudjen da naglo koci, u vecini slucajeva to radi tako da snazno pritiska pedalu kocnice sto dovodi do blokiranja tockova i "klizanja" vozila po putu. Na taj nacin vozac gubi upravljivost nad vozilom, jer vozilo zadrzava dotadašnji pravac kretanja.
Da bi održali upravljivost vozila, inženjeri su morali da spreče blokiranje točkova, tako da trenutak koji prethodi blokiranju točka, ABS kontroler, koji dobija informacije sa senzora, otpušta "kočnicu" i točak nastavlja sa svojim okretanjem. Opisani mehanizam se ponavlja dovoljno brzo i nezavisno od vozača, ali vozač to može da oseti preko pedale kočnice koja u tom momentu "pulsira".
Na takav nacin se na podlogama sa dobrim koeficijentom trenja, poput asfalta, većina vozila opremljena sa ABS–om imati kraći zaustavni put od onih koji su bez njega, bilo da je u pitanju suv ili vlažan kolovoz. Nasuprot tome, po pljusku ili snegu, ABS produžava zaustavni put. U ovim uslovima blokirani se točkovi ukopavaju, i brže zaustavljaju vozilo od onih koji se okreću. Sa najvećom razlikom ABS gubi na ledu, gde se točkovi veoma lako blokiraju, te se zaustavni put značajno produžava.

 

Pogledaj tabelu:

Podaci objavljeni u finskom automagazinu Tekniikan Maailma

Zaustavni put sa 80 km/h:

Suv kolovoz - bez ABS-a 45 m/sa ABS-om 32 m;

Sneg - bez ABS-a 53 m/sa ABS-om 64 m;

Led - bez ABS-a 255 m/sa ABS-om 404 m.

 

 

 

 

 

 

 

 

Razlog duzeg kocionog traga automobila bez ABS-a na asfaltu je sto se u trenutku blokiranja tockova guma pregreva i topi, stvarajuci tanak sloj tecne gume koja smanjuje koeficijenat trenja podloge. Automobil prakticno klizi po sloju sopstvene istopljene gume. U slucaju ABS-a, tocak se okrece, cime je stalno hladan tocak u dodiru sa asfaltom i na takav nacin čuva pneumatike (manje se habaju ). Naravno da vozila sa ABS-om mogu u nekoj meri i da skrate svoj zaustavni put po snegu ili ledu koriscenjem odgovarajucih pneumatika za takvu vrstu podloge.

Vozac moze odgovarajucom vestinom da simulira dejstvo ABS-a kod vozila koja takav uredjaj nemaju, snaznijim pritiskanjem pedale kocnice do granice blokiranja tockova i njenim popustanjem.

 

 

Vrh

Sva prava su zadrzana, zasticena su zakonom o autorskim pravima te sorodnim zakonima. Neovlasceno koriscenje bilo kog dela portala, bez dozvole vlasnika autorskih prava, smatra se krsenjem autorskih prava autora sajta i podložno je tuzbi. Autor sajta ne preuzima nikakvu odgovornost za upotrebu ili krivo tumacenje informacija sadrzanih na ovome mestu. Autor sajta zadrzava pravo izmene, ukidanja (privremenog i trajnog) bilo kojeg sadrzaja ili usluge na portalu bez obaveze prethodne najave. ©