Dnevni pregled vozila Pregled indikatora na vozilu Podesavanje vozacevog sedista Namestanje naslona za glavu Podesavanje ogledala na vozilu Vezivanje sigurnosnih pojaseva Pravilno drzanje tocka upravljaca - volana Koriscenje noznih komandi Startovanje motora Pokretanje vozila sa mesta Menjanje stepena prenosa Postupak menjanja iz prvog u drugi stepena prenosa Zaustavljanje u drugom stepenu prenosa Postupak menjanja  stepena prenosa od prvog do cetvrtog Zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa Najvecu stetu vozac motoru pravi Obezbediti vozilo, iskljuciti motor Pokazivaci pravca Radnje sa vozilom na usponu Menjanje stepena prenosa na usponu Menjanje stepena prenosa na nizbrdici Zaustavljanje na usponu Polazak sa mesta na usponu Kretanje i zastajanje na usponu Obezbediti vozilo na usponu Kretanje vozila po putu Postupak  pravilnog savladjivanja krivina Metoda pravilnog savladjivanja krivine udesno Metoda pravilnog savladjivanja krivine ulevo Metoda pravilnog savladjivanja ostre krivine udesno Metoda pravilnog savladjivanja ostre krivine ulevo Metoda pravilnog savladjivanja ’’S’’ krivine Voznja unazad Postupak pravilnog skretanje sa vozilom u raskrsnici Medota pravolinijskog savladjivanja krstaste raskrsnice Metoda skretanja u levo na raskrsnici Metoda skretanja u desno na raskrsnici Postupak savladjivanja raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja Postupak savladjivanja ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja Postupak savladjivanja regulisane raskrsnice sa kruznim tokom Polukruzno okretanje Postupak polukruznog okretanja bez manevrisanja na raskrsnici Postupak polukruznog okretanja bez manevra oko pesackog ostrva Postupak polukruznog okretanja na raskrsnici Postupak polukruznog okretanja na raskrsnici sa vise saobracajnih traka Postupak polukruznog okretanja uz koriscenje prosirenja pored puta Parkiranje Postupak paralelnog parkiranja izmedju dva vozila uz ivicu kolovoza Postupak upravnog parkiranja voznjom unapred Postupak upravnog parkiranja voznjom unazad Postupak kosog parkiranja kretanjem unazad Prestrojavanje Obilazenje Preticanje Vozilo koje se pretice duzno je da uradi sledece Vozac vozila koji dolazi u susret vozilu koje vrsi radnju preticanja Odustajanje od preticanja Preticanje nocu podrazumeva Opasnosti prilikom preticanja Kretanje iza vozila koji prevozi rasuti teret Prelazak preko horizontalne prepreke izbocine na kolovozu Savladjivanje horizontalne prepreke Vozilo dok stoji na semaforu… Zaustavljanje iza vozila Zaustavljanje vozila uz ivicu kolovoza u pravcu kretanja Ukljucivanje u saobracaj Zaustavljanje iza vozila u blizini pesackog prelaza i raskrsnice Zaustavljanje iza vozila koje ima vece dimenzije Kretanje u koloni vozila Odstojanje izmedju vozila Voznja nocu Voznja u tunelu Voznja po kisi Voznja po magli Voznja po snegu Voznja po zaledjenim putevima Voznja po mecavi i vejavici Uradi sam
 

 

 

 

 

 

 

 

 

VOZNJA NOCU

 

 

 

Upravljanje vozilom nocu, u sumrak, svitanje i u drugim uslovima u kojima se treba kretati sa ukljucenim svetlima slozenije je nego danju. Osnovne karakteristike kretanja nocu su:

  • vidljivost je ogranicena dimenzijama svetlosnog snopa na vozilu
  • postoji mogucnost zaslepljivanja svetlima pri mimoilazenju sa vozilom koje dolazi u susret
  • monotonija uslovljena nocnom tisinom i tamom oko vozila
  • moguca su stalna iznenadjenja zbog pesaka, stoke, zaustavljenih i neosvetljenih vozila i slicno

 

 

 

Voznja nocu_clip_image002

 

Uocavanje pesaka nocu koji nosi tamnu odecu, polusvetlu i svetlu odecu.

 

 

 

Sa ukljucenim svetlima, kao sto Zakon nalaze, treba se kretati uvek po putu, dok u uslovima smanjene vidljivosti kao sto je magla, jaka kisa, oblacnost, mecava i sl treba ukljuciti dodatna svetla tzv. "svetla za maglu" radi sto bolje vidljivosti, naravno ukoliko postoje ugradjena na vozilu.

 

 

oboreno svetlo

Svetlosni snop oborenog svetla osvetljava put ispred vozila na duzini od 40 – 80 m,

 

 

dugo, veliko svetlo

svetlosni snop dugog (velikog) svetla najmanje 100 m.

 

 

 Medjutim, vozac na toj duzini ne moze identifikovati prepreke na putu zbog relativno male visine svetlosnog snopa, pa pojedine prepreke moze opaziti na znatno manjoj duzini. Tamne objekte je uopste teze uocavati nocu.

 

  Pri kretanju nocu, vozac nije u stanju da reaguje za prosecno jednu sekundu od momenta kada je na kraju svetlosnog snopa uocio prepreku. Zakasnjenje u reagovanju se povecava:

 

  • povecanjem brzine kretanja (sposobnost uocavanja smanjuje se pri svakom povecanju brzine)
  • smanjenjem sposobnosti uocavanja (u zavisnosti od godina starosti se nakon 20 godina zivota, na svakih 13 godina udvostrucuje kolicina svetlosti potrebne
    da bi se uocio neki predmet)
  • zbog prilagodjavanja ociju sa jace na slabiju svetlost
  • zbog pracenja saobracajnih znakova i ostalih ucesnika u saobracaju, povremenog ocitavanja instrumenata, indikatora i sl.

 

Takodje, bitno je pridrzavati se sledecih pravila prilikom kretanja nocu:

 

 

voznja nocu

  • pri mimoilazenju sa ostalim ucesnicima u saobracaju treba iskljuciti duga svetla i kretati se sa ukljucenim oborenim svetlima sve dok se mimoilazenje ne zavrsi
  • prilikom obilazenja ili preticanja, takodje treba iskljuciti duga svetla i kretati se sa oborenim svetlima sve dok se manevar ne zavrsi
  • oborenim svetlima se treba kretati u tunelu i u ostrim krivinama
  • u koloni se treba kretati sa oborenim svetlima

 

 

 

Pri mimoilazenju duga svetla se iskljucuju na oko 200 m od vozila koje dolazi u susret, dok se sa oborenim svetlima u koloni krece na odstojanju od oko 50 m.

 

 

 

Preticanje nocu podrazumeva:

 

 

voznja_nocu_clip_image012

Da vozac koji pretice zapocne preticanje sa ukljucenim oborenim svetlima. Sigurno ste primetili da neki vozaci, zbog vece bezbednosti u saobracaju, pre zapocinjanja preticanja naizmenicno ukljucuju i iskljucuju duga svetla (ablenduju) i na taj nacin obavestavaju ostale ucesnike u saobracaju o svojoj nameri.

 

 

kada su vozila paralelna jedno sa drugim,

 

 

vozac koji pretice ukljucuje duga svetla, dok vozac vozila koje se pretice treba da sa dugih predje na oborena svetla.

 

 

  Zaslepljivanje prilikom kretanja nocu predstavlja jedan od najneodgovornijih postupaka vozaca pri upravljanju vozilom.

Vozac zaslepljen dugim svetlima vozila koje mu dolazi u susret, u vecini slucajeva, tek nakon jednog minuta, ponovo je sposoban za orijentaciju u prostoru.

Potrebnu orijentaciju vozaca pri upravljanju vozilom nocu poboljsavaju svetlosne oznake – smerokazi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sledece

 

 

Brza pretraga - korisni clanci :

 

 

 

Vrh

 

 

 

Sva prava su zadrzana, zasticena su zakonom o autorskim pravima te sorodnim zakonima. Neovlasceno koriscenje bilo kog dela portala, bez dozvole vlasnika autorskih prava, smatra se krsenjem autorskih prava autora sajta i podložno je tuzbi. Autor sajta ne preuzima nikakvu odgovornost za upotrebu ili krivo tumacenje informacija sadrzanih na ovome mestu. Autor sajta zadrzava pravo izmene, ukidanja (privremenog i trajnog) bilo kojeg sadrzaja ili usluge na portalu bez obaveze prethodne najave. ©

 

  Powered by Batanele©