VOZNJA NOCU

Upravljanje vozilom nocu, u sumrak, svitanje i u drugim uslovima u kojima se treba kretati sa ukljucenim svetlima slozenije je nego danju. Osnovne karakteristike kretanja nocu su:

• vidljivost je ogranicena dimenzijama svetlosnog snopa na vozilu
• postoji mogucnost zaslepljivanja svetlima pri mimoilazenju sa vozilom koje dolazi u susret
• monotonija uslovljena nocnom tisinom i tamom oko vozila
• moguca su stalna iznenadjenja zbog pesaka, stoke, zaustavljenih i neosvetljenih vozila i slicno

Uocavanje pesaka nocu koji nosi tamnu odecu, polusvetlu i svetlu odecu.

Sa ukljucenim svetlima, kao sto Zakon nalaze, treba se kretati uvek po putu, dok u uslovima smanjene vidljivosti kao sto je magla, jaka kisa, oblacnost, mecava i sl treba ukljuciti dodatna svetla tzv. "svetla za maglu" radi sto bolje vidljivosti, naravno ukoliko postoje ugradjena na vozilu.

Svetlosni snop oborenog svetla osvetljava put ispred vozila na duzini od 40 – 80 m,

svetlosni snop dugog (velikog) svetla najmanje 100 m.

 Medjutim, vozac na toj duzini ne moze identifikovati prepreke na putu zbog relativno male visine svetlosnog snopa, pa pojedine prepreke moze opaziti na znatno manjoj duzini. Tamne objekte je uopste teze uocavati nocu.

  Pri kretanju nocu, vozac nije u stanju da reaguje za prosecno jednu sekundu od momenta kada je na kraju svetlosnog snopa uocio prepreku. Zakasnjenje u reagovanju se povecava:

• povecanjem brzine kretanja (sposobnost uocavanja smanjuje se pri svakom povecanju brzine)
• smanjenjem sposobnosti uocavanja (u zavisnosti od godina starosti se nakon 20 godina zivota, na svakih 13 godina udvostrucuje kolicina svetlosti potrebne
  da bi se uocio neki predmet)
• zbog prilagodjavanja ociju sa jace na slabiju svetlost
• zbog pracenja saobracajnih znakova i ostalih ucesnika u saobracaju, povremenog ocitavanja instrumenata, indikatora i sl.

Takodje, bitno je pridrzavati se sledecih pravila prilikom kretanja nocu:

• pri mimoilazenju sa ostalim ucesnicima u saobracaju treba iskljuciti duga svetla i kretati se sa ukljucenim oborenim svetlima sve dok se mimoilazenje ne zavrsi
• prilikom obilazenja ili preticanja, takodje treba iskljuciti duga svetla i kretati se sa oborenim svetlima sve dok se manevar ne zavrsi
• oborenim svetlima se treba kretati u tunelu i u ostrim krivinama
• u koloni se treba kretati sa oborenim svetlima

Pri mimoilazenju duga svetla se iskljucuju na oko 200 m od vozila koje dolazi u susret, dok se sa oborenim svetlima u koloni krece na odstojanju od oko 50 m.

Preticanje nocu podrazumeva:

Da vozac koji pretice zapocne preticanje sa ukljucenim oborenim svetlima. Sigurno ste primetili da neki vozaci, zbog vece bezbednosti u saobracaju, pre zapocinjanja preticanja naizmenicno ukljucuju i iskljucuju duga svetla (ablenduju) i na taj nacin obavestavaju ostale ucesnike u saobracaju o svojoj nameri.

kada su vozila paralelna jedno sa drugim,

vozac koji pretice ukljucuje duga svetla, dok vozac vozila koje se pretice treba da sa dugih predje na oborena svetla.

  Zaslepljivanje prilikom kretanja nocu predstavlja jedan od najneodgovornijih postupaka vozaca pri upravljanju vozilom.

Vozac zaslepljen dugim svetlima vozila koje mu dolazi u susret, u vecini slucajeva, tek nakon jednog minuta, ponovo je sposoban za orijentaciju u prostoru.

Potrebnu orijentaciju vozaca pri upravljanju vozilom nocu poboljsavaju svetlosne oznake – smerokazi.

Vrh

Sva prava su zadrzana, zasticena su zakonom o autorskim pravima te sorodnim zakonima. Neovlasceno koriscenje bilo kog dela portala, bez dozvole vlasnika autorskih prava, smatra se krsenjem autorskih prava autora sajta i podložno je tuzbi. Autor sajta ne preuzima nikakvu odgovornost za upotrebu ili krivo tumacenje informacija sadrzanih na ovome mestu. Autor sajta zadrzava pravo izmene, ukidanja (privremenog i trajnog) bilo kojeg sadrzaja ili usluge na portalu bez obaveze prethodne najave. ©